Metallica u Beogradu !! Spektakl za pamcenje !!

Najpopularniji hevi metal bend Metallica izašao je na scenu na beogradskom Ušću i od samog početka najavio da će fanovi prisustvovati vrhunskom spektaklu! Kapije su bile otvorene u 16 sati, a "metalci" su pristigli u velikom broju, pa se tako kolona fanova protezala do Brankovog mosta. Kao predgrupe na ovom koncertu nastupili su Gojira i Machine head

Spektakl je počeo. Bend je otvorio koncert pesmom "Hit The lights".

Uoči nastupa "Metalike", na velikom video-bimu emitovani su odlomci iz vestern filmova glumca Klinta Istvuda.

Metallica se vratila u Srbiju da predstavi publici "Black album", a fanovi sa nestrpljenjem očekuju prve taktove pesama "Enter Sandman", "Sad But True", "Holier Than Thou", "The Unforgiven", "Wherever I May Roam", "Don't Tread on Me", "Through the Never", "Nothing Else Matters", "Of Wolf and Man", "The God That Failed", "My Friend of Misery" i "The Struggle Within".

Na ulazima su bile neverovatne gužve i obezbeđenje je detaljno pretresalo posetioce, pa se tako stvorila kolona čak do Brankovog mosta, a najverniji fanovi "Metalike" u redu su bili još jutros oko devet časova.

Predgrupa Gojira je počela svirku bez kašnjenja, u 18.30 časova. Posle nje, oko 19:45 na binu je izašao sastav Machine head.

Članovi "Metalike" Kirk Hemet, Džejms Hetfild, Lars Ulrih i Robert Truhiljo sleteli su na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" malo pre 17:30 sati.

"Black album" bio je na prvim mestima top lista u više od 25 zemalja i prodat je u više od 25 miliona kopija širom sveta. Objavljen je 1991. godine bez naslova, a naziv "Black album" dala mu je publika zbog crnog omota.

 

 

 

sadrzaj preuzet sa:  PRESSONLINE

By Unknown with 3 comments

Galerija gitara .... za svaciji ukus ....

 

   

 

  

 

  

 

  

 

  

 

   

    

  

Iskreno se nadam da ce te ovde naci lepu pozadinu za vas desktop :))

By Unknown with No comments

YU Grupa - Mornar NOVI COVER

Cao drugari,

evo napravio sam novi cover pa reko da ga ukratko objasnim kako to funkcionise. Generalno pesma nije uopste teska za sviranje i moze se odsvirati kroz akorde ili ovako kao sto sam ja uradio preko rifova. Ja sam pesmu svirao iz C tonaliteta, zato jer mi je zgodnija za pevanje, vi je mozete svirati odakle je vama zgodnije. Gledajtye ako radite ovu verziju kao sto sam ja uradio da desnom sakom pritisnete zice malo kod dodnje kobilice da se malo priguseno cuju, imacete onaj hevi zvuk rifova :)

Eto ukratko, za sva ostala pitanja izvolite pitajte :))

pozxdrav Nitro

By Unknown with 5 comments

Gitar stimer ...

verujem da mnogi od vas imaju problem sa nastimavanjem gitare jer me to stalno pitaju kako na youtube tako i na mojoj facebook fan stranici. Na pocetku to ue da bude jako naporno i nezahvalno jer vam poremeti konstrukciju pa kadkad zbog tog problema ne mozete da se fokusirate da nastavite sa verzbanjem vec morate zvati nekoga ko bi vam nastimovao gitaru.

Evo ja cu postaviti link sa jednim gitarskim stimerom pa ce te moci u svako doba da podesite stim na vasoj gitari. Za sve ovo vam je potreban mali mikrofoncic, moze i onaj sa web kamere i to je sve. Kliknite OVDE i pojavice vam se gitar-stimer pa stimajte na tenane i bez zurbe. ako zelite mozete pogledati i OVDE gde pise koja je koja zicca :))

Nitro

By Unknown with 6 comments

Fingerpicking - Sviranje prstima

Verujem da vecinu vas zanima ova tehnika gledajuci kako je drugi sviraju. Naime u ovom delu cu postaviti temu za pitanja vezana za ovu tehniku, a vi slobodno pitajte, jer je tehnika sveobuhvatna da bi krenuo da sada raspravljam o tome.

Pitajte sta vas zanima potrudicu se da svakome dam odgovor da bi lakse savladao svoj probloem oko fingera

By Unknown with 13 comments

Nesto malo o gitarama ...

Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Naime, vrsta gitara ima raznih: klasičnih, akustičnih, poluakustičnih, električnih itd. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. Ovde su za primer uzete akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti na bilo kojoj gitari.

Akustična gitara i Klasicna gitara

Idemo redom, kao na slici.

          Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku (uglavnom kod skupljih klasicnih gitara) ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima (kod mene je recimo od slonove kosti napravljena). Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje.

          Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme, modela...

          Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice, onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti (kao sto je slucaj kod mene :). Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.

          Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranja. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar (nemaju je sve gitare). Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. Kod klasicnih gitara situacija je ista jedino je vrat malo siri od akusticnih radi preciznije sviranje tonova.

          Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina ali opet cena gitare dominira pa su i sastavni delovi kvalitetniji i izdrzljiviji.

          Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. Kod klasicnih i gitara koje su ozvucene, postoji plasticni poklopac za zatvaranje otvora koji se koristi ukoliko muzicar koristi i prednji mikrofon kod recimo pevanja, da bi se zatvorio zvuk i da bi se smanjila tj izbeglo dupliranje zvuka iz kutije koji bi se prenosio preko mikrofona a izgleda ovako kao na slici.

          Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su došle na red, neznam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Prave se od čelika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno.

          Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji u stvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju.

          Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.

Električna gitara

          Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave.

          Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih. Nemojte me shvatiti bukvalno, naravno da ih ima različitih po kvalitetu, obliku ili nečem trećem ali čivija je čivija.

          

          Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. Skrenuo bih vam pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima.

          Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju.

          Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj, akustičnoj, poluakustičnoj, električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu.

          Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju najverovatnije će dati vreme, do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome verujete preporučio.

          

Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Njegova funkcija je da "uhvati" sve što žica ispusti iz sebe, obradi to i pošalje dalje. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Može ih biti jedan ili više na gitari, neretko tri. Prave se u dve vrste:single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer, banalno gledano, oni i nije ništa drugo nego dupli single-coil. I njih ima mali milion tipova i modela. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i od ostalih delova gitare, pre svega onih drvenih.

         

         Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa, čak se veoma često skida da nebi smetala. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare.

          

          Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. Ima ih sa tri i pet položaja. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. Ako, na primer, na gitari stoje tri magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj - uključen prvi magnet, drugi položaj - uključeni prvi i drugi magnet, treći položaj - uključen drugi magnet, četvrti položaj - uključeni drugi i treći magnet i peti položaj - uključen treći magnet.

          Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo. Nivo čega? Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće, znači volume. Ako gitara ima još neki pot on kontroliše boju tona.

          Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija, srećom prost je za upotrebu. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice, on je takođe i jedna vrsta donje kobile, ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja, mnogo preciznijeg od čivije. Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. Kao dobri se smatraju oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim.

          Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo, pedala, mix pult itd.). Utičnica je skoro uvek ženska banana 6,3 mm iako ima i drugih rešenja. Ona će u kabl, koji se u nju uključi, pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali, magneti uhvatili, potenciometri podesili ...

          Telo gitare je najmasivniji njen deo. Od punog je drveta. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo jednak kvalitetu tona koji gitara daje.

tekst je preuzet sa bloga akordi-online ja am samo dopunio slikama i objasnio neke delove jer je objasnjeno odlicno sto se teksta tice. Izvolite pitajte ako ima neka muka.

By Unknown with 2 comments